Три прве награде на конкурсу ''Борислав Пекић''

 

Description: 4484070728_6b2e0a353c_o.jpgСа великим задовољством обавештавамо јавност да су ученици Филолошке гимназије у Београду освојили три прве награде на књижевном конкурсу ''Борислав Пекић''. Прву награду освојила је Зорана Живановић, ученица 4-7 (проф. Лела Росић), за песму ''Драги''. Другу награду освојила је Милица Алил, ученица 4-4 (проф. Ивана Церовина), за песму ''Снови'', а трећу награду освојила је Катарина Станчић (проф. Мирјана Стакић Савковић) за песму ''Живот''.  Нашим ученицама додељене су награде 04.04. у Трећој београдској гимназији.

Образложење жирија

Говор Мирка Магарашевића

Међу стотинак песама београдских гимназијалаца послатих на шифрован  конкурс за Награду ''Борислав Пекић'', било је песама са интонацијом самоће и песама првих љубавних снова и заноса, било је песама наглашених самопреиспитивања и туге, песама надања и вере у  наду, али, било је и песама безнађа и очаја, искушења осећања. У таквој песничкој разноврсности није било лако определити се, и онај ко бира, волео би када би могао да сачини мали избор најбољих, а не само да се определи за три песме које треба наградити.

И ове године, као и ранијих, београдски гимназијалци показали су замах песничког талента, а то су посебно испољили они који стасавају кроз Филолошку гимназију што сведочи о нечему што има подстицаја и утицаја на видове песничке креативности. Четири песничка прилога – када су шифре разрешене – показују да треба похвалити креативно ауторство песника који преовлађујуће потичу из Филолошке гимназије у Београду, па је отуда своје стихове послала и сама добитница прве награде из Фонда ''Борислав Пекић''Зорана Живановић за песму ''Драги'', док њене четири другарице заслужују високе похвале и то – Катарина Пантовић за добру песму ''Модерна осећања'', као и Милица Алил за песму ''Снови'' која је понела другу награду, затим Катарина Станчић која је за своју песму ''Живот'' добила трећу песничку награду, а похвалу заслужује и Нина Вујиновић која се итиче песмом ''Типична француска песма'', као што треба похвалити Данијела Ристића за песму ''Ветар''. Данијел је, показало се, такође ученик Филолошке гимназије! Дакле, случајно или  не, све три добитнице овогодишње награде за поезију су из Филолошке гимназије. Међутим, морамо  указати похвале и још неким именима – Анђели Петровић из Девете гимназије за песму ''Две силуете'', Мили Јанковић из Земунске гимназије за песму ''Није само реч'', као и Марији Петровић, такође ученици Земунске гимназије за песму ''Јасеновац'', и једнаку похвалу Катарини Андрејевић  из Тринаесте београдске гимназије за морално узбудљиву песму ''Молитва''.  Ако младим песницима, дакле свима који учествују на овом подстицајном надметању песничке имагинације, треба дати неки савет, онда бих препоручио онај с којим се потпуно слажем, а који даје сам Борислав Пекић. Он наглашава да је књижевној у меетности, па дакле и песничкој, најважнији онај ''пресудни креативни моменат у коме субјективно око иза и у објективној реалности назире и неке друге могућности, друге реалности које нормално саздано око не види.'' Моћи сасвим променити овај савет значи бити на добром песничком путу.

На крају, желим да верујем – као што ме властито сећање на моју гимназијску професорку Десанку Опачић опомиње – да се иза плиме младалачке радозналости и разигране маште већине Пекићевих песничких Аргонаута крију и племенити подстицаји добрих педагога и гимназијских професора српског језика у свакој од београдских гимназија. Сигуран сам да незабоаван дух Борислава Пекића и њима дугује наклоност и захвалност. Ту врсту захвланости овде и сада, закључујући своју мисију, исказујем и ја.