Еурипидова Медеја: Филолошка гимназија на Сицилији

После три године паузе Филолошка гимназија се вратила на Сицилију! Своје већ традиционално учешће на Фестивалу класичне драме за младе обновила је представом Медеја у извођењу групе ученика из различитих одељења и разреда наше школе.

Реч је о једном од највећих и најзначајнијих фестивала те врсте, под пуним називом Festival Internazionale del Teatro Classico dei Giovani Teatro Greco di Palazzolo Acreide, који се још од средине деведесетих година прошлог века одржава сваког пролећа у идиличном сицилијанском градићу по имену Палацоло Акреиде. Локација није случајно одабрана. Удаљен око 40 километара од Сиракузе, на падинама Иблејских планина, Палацоло је древна хеленска колонија (у антици позната као Аkrai) са одлично очуваним античким позориштем, на коме се играју представе учесника. Једини захтев постављен пред ученичке и студентске глумачке трупе које желе да наступе на каменим плочама овог позоришта јесте да њихова представа буде адаптација неког класичног драмског текста, грчког или римског.

Оснивач и организатор фестивала је италијански Национални институт античке драме (Istituto Nazionale del Dramma Antico, INDA), а фестивал се ове године одржава по деветнаести пут, од 13. до 31. маја. На основу селекције, комисија је за овогодишњи наступ одабрала укупно 65 школа и факултета из целе Европе, све заједно око 2500 учесника, а наш регион је овог пута представила само Филолошка гимназија. На Сицилији смо боравили од 18. до 21. маја, а представу смо извели у недељу 19. маја.

Према пропозицијама фестивала, ауторима је остављена слобода да античку драму обраде на оригиналан и креативан начин, али тако да основни елементи литерарног предлошка буду сачувани. Наши ученици, уз помоћ и подршку задужених професора, сами су аутори сценарија, кореографије, музике, костима и сценографије. Споменимо да нам је велику помоћ у припреми представе пружила Прва економска школа у Београду, чији нам је директор Милибор Саковић великодушно отворио врата свечане сале, где смо редовно пробали током великог дела школске године. На самоме фестивалу представе су извођене на матерњим језицима земаља-учесница (мада их, ко жели, може изводити и на класичном грчком и латинском), што је за нас била значајна прилика за промоцију српског језика и културе у једном динамичном вишејезичном окружењу.

Нашу драмску трупу – као глумци, али и на другим задужењима – чинили су следећи ученици: Јелена Бркић (идејни творац пројекта и коредитељ), Марија Спасић (коредитељ, аутор постера и сарадник костимографа), Јана Милосављевић (главни костимограф), Борис Боројевић (сценограф), Богдан Никић (један од композитора), Душан Јаковљевић, Софија Тодоровић, Алекса Новевски, Аљоша Мијић и студент Филозофског факултета Марко Витас. Професори Маргарета Љубисављевић и Ноел Путник потрудили су се око организације и координације целог пројекта. Проф. Љубисављевић се такође побринула за видео-запис представе, а  проф. Путник за музику и дизајн звука.

Важна новина по којој се овогодишња представа разликује од претходних јесте учешће неколико сарадника са Одељења за класичне науке Филозофског факултета у Београду, што је пројекат подигло на виши ниво школско-факултетске сарадње. Двоје студената класичних наука и два професора ојачали су нашу школску трупу, што у глумачком смислу, што као стручни консултанти и организатори боравка на Сицилији. Драгоцену помоћ пружила нам је Јелена Тодоровић, сарадник на катедри за латински језик, чији су нам ентузијазам, знање италијанског језика и познавање локалних прилика изузетно олакшали организацију пута и боравка. Др Сандра Шћепановић, доцент на катедри за грчки језик, помогла нам је својим стручним саветима. Већ поменути Марко Витас, студент треће године класичних наука, играо је једну од улога, а његова колегиница Јована Раденковић била је задужена за фото-документацију представе. Жеља нам је да се та веома успела сарадња настави и у будућности.

Најзад, и о самој представи. Наша Медеја је модерна адаптација Еурипидове трагедије, смештена у садашње време и преведена у друштвени контекст који би требало да је публици довољно препознатљив. Улога античког хора трансформисана је и сведена на „сенке“ које својим гласовима и покретима дочаравају Медејина психичка стања. Срж односа између Медеје (у изведби Јелене Бркић) и Јасона (у тумачењу Бориса Боројевића) остала је непромењена и једнако неодгонетнута као што је то била и у Еурипидова времена. Представа је наишла на топао пријем код публике, тим пре што су друге представе које смо имали прилике да видимо остале у оквирима класичне обраде и без жеље за упуштањем у ризик слободније интерпретације. Кад се саберу сви стечени утисци, и ученички и наставнички, искрено се надамо да ће се традиција учешћа Филолошке гимназије на сицилијанском фестивалу театра наставити и у наредним годинама. Вредност коју имају таква искуства живог додира с античким духом, понајвише за ученике, готово је непроцењива.
 

Маргарета Љубисављевић

Ноел Путник