Традиција стварана током три столећа (1870-2008)
Прошло је 138 година од оснивања Друге београдке полугимназије а данас Филолошке гимназије. Настанак, развитак и хроника ове значајне установе забележили су у монографијама објављеним поводом њене 30-годишњице , 100-годишњице и 125-годишњице. Професор Миленко Вукићевић (1900), професор Миодраг Влајковић и проф. др Ђорђе Борозан осветлили су њене трагове у бурном времену кроз које је гимназија прошла. Довољно је рећи да је за овај период држава у којој је настала мењала не само име, државна обележја и карактер него и своје границе, величину и господаре.
Школа је основана у тек створеној Кнежевини Србији, у Београду, само две године раније ослобођеног од турске војне посаде, када се у њој први пут завијорила нова српска застава уместо турског баријака. Намесничким указом у име књаза српског Милана М. Обреновића од 8. августа 1870. почиње рад Друге београдске полугимназије који траје у разним државним оквирима (десет), друштвеним условима, у миру и рату, на многим локацијама, у неподесним зградама, али и у својој јединственој школској велелепној згради и опет у туђим просторијама. Кнежевина Србија постаје независна, па краљевина под династијом Обреновића, па под династијом Карађорђевића, затим настаје Краљевина СХС, Краљевина Југославије, после Другог светског рата ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије.
Школа је са развитком, у променљивим околностима и у друштву и у самој школи, током времена мењала своје име:
(1) Друга београдска полугимназија (1870/71-1874/75)
(2) Друга нижа београдска гимназија (1875/76-1886/87)
Настава није одржана 1876/77. због рата са Турском а 1885/86. због краткотрајног рата са Бугарском. 29/16. новембра 1885. директору Јевти Ђорђевићу стигло је наређење да испразни школску зграду и оспособи је за 19. резервну болницу. Он је одређен за комесара те болнице. Завршетком рата школа је почела са радом крајем јануара 1886.
(3) Друга београдска гимназија (1887/88).
(4) Гимназија ,,Вук Стефановић Караџић” спојена са Реалком од 1898/99. до 1904/05.
(5) Друга београдска гиманазија 1905/06-1914/15.
За време трогодишње аустријске окупације Београда (од 25. септембра 1915. до 19. октобра 1918.) школа није радила.
(6) Друга мушка реална гимназија (1918/19-1952/53)
(7) Друга београдка гимназија (1955/54-1958/59). Школа постаје мешовита у њу долазе ученице Прве женске гимназије.
(8) Друга београдка гимназија ,,Иво Лола Рибар” (1959/60-1979/80).
(9) Школа за образовање кадрова преводилачке струке Друга београдка гиманазија .Иво Лола Рибар” (1980/81-1987/88).
(10) Језичка школа ,,Друга београдка гиманзија Иво Лола Рибар”(1988/89-1989/90).
(11) Филолошка гимназија (1990/91).
Ова гимназија је стицајем околности мењала и локацију и зграде у којима се одржавала настава:
(1) Зграда Трговачке академије (кућа Јање Ђорђевића) у Светогорској улици (1870–1971)
(2) Кућа Јована Ђорђевића у Скопљанској (данашњу Нушићеву) улици (1871–1874)
(3) Зграда‚ тада већ, поц Рајка Лесјанина, бившег министра правде, у Скопљанској бр. 21 (од 1. новембра 1974. до 1880)
(4) Зграда Живојина Блазнавца у Светогорској улици (1880–1897)
(5) Панђелова зграда (данашњи паркић између Савезне народне скупстине и Трга Николе Пашића) у Булевару краља Александра (1897–1910)
(6) Зграда Друге београдске гимназије, Македонска улица, 29 (1910–1941)
(7) Зграда Капетан Мишиног здања (1941)
(8) Зграда Основне школе у Дечанској улици (1942)
(9) Коларчев народни универзитет (1942/1943)
(10) Зграда у Дринчићевој улици (1943/1944)
(11) Порта цркве у Кумодражу /полагање матуре/ (1944)
(12) Зграда Државне реалке у Узун Мирковој улици (1944/1945)
(13) Зграда Прве женске гимназије, Битољска (данас Илије Гарашанина) 24, (1945)
(14) Зграда Треће београдске муске гимназије, Његошева улица 15 (1945-1947)
(15) Зграда Друге мушке реалне гимназије, Македонска улица, 29 (1947-1961)
(16) Зграда Пете београдске гимназије, Илије Гарашанина 24, (1961-1965)
(17) Зграда Текстилне школе “Никола Тесла”, у улици Народног фронта (1962-1966)
(18) Зграда Основне школе “Борис Кидрич” Каменичка улица 2 (1966 до данас)
Сврстани по занимањима, звањима и функцијама статистика даје ове податке:
74 академика, редовних и дописних чланова (44 професора , 34 ученика, од којих је 4 ученика, а касније професора ДБГ): Српске академије науке и уметности, односно Друштва српске словесности (1841-1864), Српског ученог друштва (1864-1892), Српске краљевске академије (1886-1947); неки од њих су били чланови ЈАЗУ или других домаћих и(ли) иностраних акдемија.
118 професора универзитета, академија, високих и виших школа;
25 професора средњих школа (гимназија-не ДБГ, учитељских, музичких, уметничких, стручних школа итд., од којих је 5 директора);
68 доктора наука;
18 доктора медицине, лекара без научне титуле др наука;
59 аутора уџбеника, приручника, речника и др. школских помагала;
84 књижевника (песника, приповедача, романсијера, новелиста, есејиста, комедиографа, сценариста, синеаста, књижевних, позоришних, филмских, телевизијских критичара, (ауто) биографа, историчара уметности, публициста и др.);
44 преводиоца (са страних језика на српски и са српског на друге језике );
56 уредника (листова, часописа, редакција, библиотека, емисија и др.);
28 новинара, репортера, публициста;
51 уметник (сликара, зографа, графичара, бакрорезаца, сценографа, уметничких фотографа, музиколога, музичара, хоровођа, диригената, РТВ, филмских и позоришних редитеља, глумаца, архитеката и др.);
41 руководилац (пословни људи) (директора -17, и то: предузећа – 3, института – 10, агенције, сајма, часописа, драме по 1), управника – 24, и то: завода – 7, позоришта-5, музеја-4, клиника и архива по 2, универзитета, библиотека, лабораторије и штампе по 1);
38 политичара (државника, министара, помочника министара, посланика, вођа странака, судија);
13 дипломата (амбасадора, конзула, дипломатских службеника итд.);
20 инжењера разних струка ;
7 војних лица (од најнижег ранга до генерала);
17 носилаца албанске споменице, народних хероја, првобораца, итд.;
5 високих личности: 1 краљ; 1 принц, 1 епископ, светитељ, 1 врховни командант војске и 1 заменик врховног команданта.
10 спортиста и спортских функционера (фудбал, тенис, кошарка, бокс, скијање, шах, судија).
51 улица Београда носи њихова имена.
32 споменика чији су аутори професори и ученици ДБГ , или су њима посвећени, красе београдске улице .
37 школа, библиотека, студентских домова , музеја, КУД, годишње награде носе њихова имена .
12 значајних кућа Београда подсећају на професоре и ђаке ове школе. Списак улица, споменика, школа и других институција налазе у овој књиги.