|
Традиција стварана током три столећа (1870-2008) Прошло је 138 година од оснивања Друге београдке полугимназије а данас Филолошке гимназије. Настанак, развитак и хроника ове значајне установе забележили су у монографијама објављеним поводом њене 30-годишњице , 100-годишњице и 125-годишњице. Професор Миленко Вукићевић (1900), професор Миодраг Влајковић и проф. др Ђорђе Борозан осветлили су њене трагове у бурном времену кроз које је гимназија прошла. Довољно је рећи да је за овај период држава у којој је настала мењала не само име, државна обележја и карактер него и своје границе, величину и господаре.
Школа је основана у тек створеној Кнежевини Србији, у Београду, само две године раније ослобођеног од турске војне посаде, када се у њој први пут завијорила нова српска застава уместо турског баријака. Намесничким указом у име књаза српског Милана М. Обреновића од 8. августа 1870. почиње рад Друге београдске полугимназије који траје у разним државним оквирима (десет), друштвеним условима, у миру и рату, на многим локацијама, у неподесним зградама, али и у својој јединственој школској велелепној згради и опет у туђим просторијама. Кнежевина Србија постаје независна, па краљевина под династијом Обреновића, па под династијом Карађорђевића, затим настаје Краљевина СХС, Краљевина Југославије, после Другог светског рата ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије. Школа је са развитком, у променљивим околностима и у друштву и у самој школи, током времена мењала своје име: (1) Друга београдска полугимназија (1870/71-1874/75) (2) Друга нижа београдска гимназија (1875/76-1886/87) Настава није одржана 1876/77. због рата са Турском а 1885/86. због краткотрајног рата са Бугарском. 29/16. новембра 1885. директору Јевти Ђорђевићу стигло је наређење да испразни школску зграду и оспособи је за 19. резервну болницу. Он је одређен за комесара те болнице. Завршетком рата школа је почела са радом крајем јануара 1886. (3) Друга београдска гимназија (1887/88). (4) Гимназија ,,Вук Стефановић Караџић” спојена са Реалком од 1898/99. до 1904/05. (5) Друга београдска гиманазија 1905/06-1914/15. За време трогодишње аустријске окупације Београда (од 25. септембра 1915. до 19. октобра 1918.) школа није радила. (6) Друга мушка реална гимназија (1918/19-1952/53) (7) Друга београдка гимназија (1955/54-1958/59). Школа постаје мешовита у њу долазе ученице Прве женске гимназије. (8) Друга београдка гимназија ,,Иво Лола Рибар” (1959/60-1979/80). (9) Школа за образовање кадрова преводилачке струке Друга београдка гиманазија .Иво Лола Рибар” (1980/81-1987/88). (10) Језичка школа ,,Друга београдка гиманзија Иво Лола Рибар”(1988/89-1989/90). (11) Филолошка гимназија (1990/91). Ова гимназија је стицајем околности мењала и локацију и зграде у којима се одржавала настава: (1) Зграда Трговачке академије (кућа Јање Ђорђевића) у Светогорској улици (1870–1971) (2) Кућа Јована Ђорђевића у Скопљанској (данашњу Нушићеву) улици (1871–1874) (3) Зграда‚ тада већ, поц Рајка Лесјанина, бившег министра правде, у Скопљанској бр. 21 (од 1. новембра 1974. до 1880) (4) Зграда Живојина Блазнавца у Светогорској улици (1880–1897) (5) Панђелова зграда (данашњи паркић између Савезне народне скупстине и Трга Николе Пашића) у Булевару краља Александра (1897–1910) (6) Зграда Друге београдске гимназије, Македонска улица, 29 (1910–1941) (7) Зграда Капетан Мишиног здања (1941) (8) Зграда Основне школе у Дечанској улици (1942) (9) Коларчев народни универзитет (1942/1943) (10) Зграда у Дринчићевој улици (1943/1944) (11) Порта цркве у Кумодражу /полагање матуре/ (1944) (12) Зграда Државне реалке у Узун Мирковој улици (1944/1945) (13) Зграда Прве женске гимназије, Битољска (данас Илије Гарашанина) 24, (1945) (14) Зграда Треће београдске муске гимназије, Његошева улица 15 (1945-1947) (15) Зграда Друге мушке реалне гимназије, Македонска улица, 29 (1947-1961) (16) Зграда Пете београдске гимназије, Илије Гарашанина 24, (1961-1965) (17) Зграда Текстилне школе “Никола Тесла”, у улици Народног фронта (1962-1966) (18) Зграда Основне школе “Борис Кидрич” Каменичка улица 2 (1966 до данас) Сврстани по занимањима, звањима и функцијама статистика даје ове податке: 74 академика, редовних и дописних чланова (44 професора , 34 ученика, од којих је 4 ученика, а касније професора ДБГ): Српске академије науке и уметности, односно Друштва српске словесности (1841-1864), Српског ученог друштва (1864-1892), Српске краљевске академије (1886-1947); неки од њих су били чланови ЈАЗУ или других домаћих и(ли) иностраних акдемија. 118 професора универзитета, академија, високих и виших школа; 25 професора средњих школа (гимназија-не ДБГ, учитељских, музичких, уметничких, стручних школа итд., од којих је 5 директора); 68 доктора наука; 18 доктора медицине, лекара без научне титуле др наука; 59 аутора уџбеника, приручника, речника и др. школских помагала; 84 књижевника (песника, приповедача, романсијера, новелиста, есејиста, комедиографа, сценариста, синеаста, књижевних, позоришних, филмских, телевизијских критичара, (ауто) биографа, историчара уметности, публициста и др.); 44 преводиоца (са страних језика на српски и са српског на друге језике ); 56 уредника (листова, часописа, редакција, библиотека, емисија и др.); 28 новинара, репортера, публициста; 51 уметник (сликара, зографа, графичара, бакрорезаца, сценографа, уметничких фотографа, музиколога, музичара, хоровођа, диригената, РТВ, филмских и позоришних редитеља, глумаца, архитеката и др.); 41 руководилац (пословни људи) (директора -17, и то: предузећа – 3, института – 10, агенције, сајма, часописа, драме по 1), управника – 24, и то: завода – 7, позоришта-5, музеја-4, клиника и архива по 2, универзитета, библиотека, лабораторије и штампе по 1); 38 политичара (државника, министара, помочника министара, посланика, вођа странака, судија); 13 дипломата (амбасадора, конзула, дипломатских службеника итд.); 20 инжењера разних струка ; 7 војних лица (од најнижег ранга до генерала); 17 носилаца албанске споменице, народних хероја, првобораца, итд.; 5 високих личности: 1 краљ; 1 принц, 1 епископ, светитељ, 1 врховни командант војске и 1 заменик врховног команданта. 10 спортиста и спортских функционера (фудбал, тенис, кошарка, бокс, скијање, шах, судија). 51 улица Београда носи њихова имена. 32 споменика чији су аутори професори и ученици ДБГ , или су њима посвећени, красе београдске улице . 37 школа, библиотека, студентских домова , музеја, КУД, годишње награде носе њихова имена . 12 значајних кућа Београда подсећају на професоре и ђаке ове школе. Списак улица, споменика, школа и других институција налазе у овој књиги.
|