Традиција стварана током три столећа (1870-2008)

 
    Прошло је 138 година од оснивања Друге београдке полугимназије а данас Филолошке гимназије. Настанак, развитак и хроника ове значајне установе забележили су у монографијама објављеним поводом њене 30-годишњице , 100-годишњице и 125-годишњице. Професор Миленко Вукићевић (1900), професор Миодраг Влајковић и проф. др Ђорђе Борозан осветлили су њене трагове у бурном времену кроз које је гимназија прошла. Довољно је рећи да је за овај период држава у којој је настала мењала не само име, државна обележја и карактер него и своје границе, величину и господаре.

    Школа је основана у тек створеној  Кнежевини Србији, у Београду, само две године раније ослобођеног од турске војне посаде, када се у њој први пут завијорила нова српска застава уместо турског баријака. Намесничким указом у име књаза српског Милана М. Обреновића од 8. августа 1870. почиње рад Друге београдске полугимназије који траје у разним државним оквирима (десет), друштвеним условима, у миру  и рату, на многим локацијама, у неподесним зградама, али и у својој јединственој школској велелепној згради и опет у туђим просторијама. Кнежевина Србија постаје независна, па краљевина под династијом Обреновића, па под династијом Карађорђевића, затим настаје Краљевина СХС, Краљевина Југославије, после Другог светског рата ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије.

Школа је са развитком, у променљивим околностима и у друштву и у самој школи, током времена мењала своје име:

(1)   Друга београдска полугимназија (1870/71-1874/75)

(2)   Друга нижа београдска гимназија (1875/76-1886/87)

Настава није одржана 1876/77. због рата са Турском  а 1885/86. због краткотрајног рата са Бугарском. 29/16. новембра 1885. директору Јевти Ђорђевићу стигло је наређење да испразни школску зграду и оспособи је за 19. резервну болницу. Он је одређен за комесара те болнице. Завршетком рата школа је почела са радом крајем јануара 1886.

(3)   Друга београдска гимназија (1887/88).

(4)   Гимназија ,,Вук Стефановић Караџић” спојена са Реалком од 1898/99. до 1904/05.

(5)   Друга београдска гиманазија 1905/06-1914/15.

За време трогодишње аустријске окупације Београда (од 25. септембра 1915. до 19. октобра 1918.) школа није радила.

(6)   Друга мушка реална  гимназија (1918/19-1952/53)

(7)   Друга београдка гимназија (1955/54-1958/59). Школа постаје мешовита у њу долазе ученице Прве женске гимназије.

(8)   Друга београдка гимназија ,,Иво Лола Рибар” (1959/60-1979/80).

(9)   Школа за образовање кадрова преводилачке струке Друга београдка гиманазија .Иво Лола Рибар” (1980/81-1987/88).

(10) Језичка школа ,,Друга београдка гиманзија Иво Лола Рибар”(1988/89-1989/90).

(11) Филолошка гимназија (1990/91).

Ова гимназија је стицајем околности мењала и локацију и зграде у којима се одржавала настава:  

(1)   Зграда Трговачке академије (кућа Јање Ђорђевића) у Светогорској улици (1870–1971)

(2)   Кућа Јована Ђорђевића у Скопљанској (данашњу Нушићеву) улици (1871–1874)

(3)   Зграда‚ тада већ, поц Рајка Лесјанина, бившег министра правде, у Скопљанској бр. 21 (од 1. новембра 1974. до 1880)

(4)   Зграда Живојина Блазнавца у Светогорској улици (1880–1897)

(5)   Панђелова зграда (данашњи паркић између Савезне народне скупстине и Трга Николе Пашића) у Булевару краља Александра (1897–1910)

(6)   Зграда Друге београдске гимназије, Македонска улица, 29 (1910–1941)

(7)   Зграда Капетан Мишиног здања (1941)

(8)   Зграда Основне школе у Дечанској улици (1942)

(9)   Коларчев народни универзитет (1942/1943)

(10)                   Зграда у Дринчићевој улици (1943/1944)

(11)                   Порта цркве у Кумодражу /полагање матуре/ (1944)

(12)                   Зграда Државне реалке у Узун Мирковој улици (1944/1945)

(13)                   Зграда Прве женске гимназије, Битољска (данас Илије Гарашанина) 24, (1945)

(14)                   Зграда Треће београдске муске гимназије, Његошева улица 15 (1945-1947)

(15)                   Зграда Друге мушке реалне гимназије, Македонска улица, 29 (1947-1961)

(16)                   Зграда Пете београдске гимназије, Илије Гарашанина 24,  (1961-1965)

(17)                   Зграда Текстилне школе “Никола Тесла”, у улици Народног фронта (1962-1966)

(18)                   Зграда Основне школе “Борис Кидрич” Каменичка улица 2 (1966 до данас)

Сврстани по занимањима, звањима  и функцијама статистика даје ове податке:

74 академика, редовних и дописних чланова (44 професора , 34 ученика, од којих је 4 ученика, а касније професора ДБГ): Српске академије науке и уметности, односно Друштва српске словесности (1841-1864), Српског ученог друштва (1864-1892), Српске краљевске академије (1886-1947); неки од њих су били чланови  ЈАЗУ или других домаћих и(ли) иностраних акдемија.

118 професора универзитета, академија, високих и виших школа;

25 професора средњих школа (гимназија-не ДБГ, учитељских, музичких, уметничких, стручних школа итд., од којих је 5 директора);

68 доктора наука;

18 доктора медицине, лекара без научне титуле др наука;

59 аутора уџбеника, приручника, речника и др. школских помагала;

84 књижевника (песника, приповедача, романсијера, новелиста, есејиста, комедиографа, сценариста, синеаста, књижевних, позоришних, филмских, телевизијских критичара, (ауто) биографа, историчара уметности, публициста и  др.);

44 преводиоца (са страних језика на српски и са српског на друге језике );

56 уредника (листова, часописа, редакција, библиотека, емисија и др.);

28 новинара, репортера, публициста;

51 уметник (сликара, зографа,  графичара,  бакрорезаца, сценографа, уметничких фотографа, музиколога,  музичара, хоровођа, диригената, РТВ, филмских и позоришних редитеља,  глумаца,  архитеката и др.);

41 руководилац (пословни људи) (директора -17,  и то:  предузећа – 3, института – 10, агенције, сајма, часописа, драме по 1), управника – 24, и то: завода – 7, позоришта-5, музеја-4, клиника и архива по 2, универзитета, библиотека, лабораторије и штампе  по 1);

38 политичара (државника, министара, помочника министара, посланика, вођа странака, судија);

13 дипломата (амбасадора, конзула, дипломатских службеника итд.);

20 инжењера разних струка ;

7 војних лица (од најнижег ранга до генерала);

17 носилаца албанске споменице, народних хероја, првобораца, итд.;

5 високих личности: 1 краљ; 1 принц, 1 епископ, светитељ, 1 врховни командант војске и  1 заменик врховног команданта.

10 спортиста и спортских функционера (фудбал, тенис, кошарка, бокс, скијање, шах,  судија).

51 улица Београда  носи њихова имена. 

32 споменика чији су аутори професори и ученици  ДБГ ,  или су њима посвећени, красе београдске улице .

37 школа, библиотека,  студентских домова , музеја,  КУД, годишње награде  носе њихова имена .

12 значајних кућа Београда подсећају на професоре и ђаке ове школе. Списак улица, споменика, школа и других институција налазе у овој књиги.